Pablo Neruda

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пабло Неруда (12. јул 1904 — 23. септембар 1973) је био чилеански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност. Свој литерарни псеудоним Неруда који је касније прихватио као лично име одводио је од имена чешког песника и писца Јан Неруде.Рођен је 12. јула 1904. године у граду Перал у Чилеу kao Рикардо Нефтали Рејес (Ricardo Neftali Reyes). Почео је да пише веома рано. У 19-тој години (1923). објављује своју прву књигу поезије „Crepusculario“, а већ у 20-тој и другу под називом „Двадесет поема о љубави и једна песма без наде“.
Студирао је француски језик и педагогију. Шпански грађански рат и смрт свога пријатеља Федерика Гарсије Лорке на њега оставља неизбрисив траг. Прикључује се револуционарном покрету и тада пише песме са револуционарно-социјалном тематиком.
1927 — 1935. ради при Чилеанском конзулату. Од 1939. до 1940. године је конзул у Паризу, а након тога у Мексику до 1943. године. Враћа се у родни Чиле 1945. године и постаје сенатор. Због неслагања са тадашњим председником Чилеа бива прогоњен. Успева да побегне у Европу, где је боравио у разним земљама. У Чиле се враћа 1952. године где живи до своје смрти 23. септембра 1973.
Објавио је још десетак књига поезије. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

100 soneta

1

Matildo, ime od biljke, kamena ili vina,
od svega što se rađa iz zemlje i traje,
reci u čijem rastu sviće,
u čijem letu planu svetlo limunova.

U tome imenu plove brodovi od drveta
okruzeni rojem vatre morske modrine,
i ova slova su voda neke reke
što uteče u moje zakrečeno srce.

O ime otkriveno ispod puzavice
kao da su vrata nepoznata tunela
što se s mirisom sveta spaja!

O, osvoji me svojim vrelim ustima,
istraži me, ako želiš, svojim noćnim očima,
ali me pusti da plovim i spavam u tvome imenu.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

2
Ljubavi, koliko puteva do jednog poljupca,
kakva lutajuća samoća do tebe!
Usamljeni vlakovi kotrljaju se s kišom.
U Taltalu još nije svanulo proleće.

Ali ti i ja, ljubavi, mi smo sjedinjeni,
sjedinjeni od odeće do korenja,
sjedinjeni od jeseni, vode i bokova,
sve dok samo ti i ja ne budemo zajedno.

Misliti da je stajalo toliko kamenja
koje nosi reka, ušće vode Boroa,
misliti da smo se, odeljeni vlakovima i narodima,

ti i ja jednostavno morali voleti,
izmešam sa svima, s muškarcima i ženama,
sa zemljom koja sadi i gaji karanfile.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

3
OPORA ljubavi, ljubičice okrunjena trnjem,
šipražje između mnogih strasti nakostrešeno,
koplje bolova i krunico gneva,
kojim si putem i kako pošla u moju dušu?

Zašto si sunovratila svoj bolni plamen,
odjednom, između hladnog lišća mog puta?
Ko ti označi korake koji te nose k meni?
Koji cvet, kamen i dim pokazaše moje boravište?

Sigurno je da je drhtala stravična noć
i zora ispunila sve vrčeve svojim vinom
i sunce učvrstilo svoju prisutnost nebesku,

dok me okrutna ljubav opsedala neprestano
sve dok, sekući svojim sabljama i trnjem,
u mome srcu ne otvori užareni put.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

4
SETIT ćeš se onog hirovitog klanca
gde su se uspinjali dršćući mirisi,
s vremena na vreme ptica odevena
u vodu i tromost: a to je odeća zime.

Setit ćeš se darova zemlje:
neobuzdana mirisa i zlatne gline,
trave šipražja, mahnita korenja,
začarana trnja poput mačeva.

Setit ćeš se rukoveti koju si donela,
rukoveti sene i vode s tišinom,
rukoveti kao što je kamen s penom.

I tada bijaše kao nikada i kao uvek:
pođimo tamo gde nas ne čeka ništa
i nađimo sve što nas tamo očekuje.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

5

Da te ne takne noć, ni zrak, ni zora,
samo zemlja, nevinost grozdova,
jabuke što rastu i slušaju čistu vodu,
blato i smole tvog mirisnog kraja.

Od Quinchamalija gde se rodiše tvoje oči
do tvojih nogu stvorenih za me na Granici
ti si tamna glina koju poznajem:
u bokovima ti diram ponovo svu pšenicu.

Možda nisi znala, Araukanko,
i kad ti zaboravih poljupce, pre no što sam te voleo,
srce se moje sećalo tvojih usana,

i bejah poput ranjenika na cestama
sve dok nisam shvatio da sam našao,
ljubavi, svoje područje celova i vulkana

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

6

U šumama, izgubljen, otkinuh tamnu granu
i usnama, žedan, podigoh njen šapat:
možda to beše glas kiše koja je plakala,
zvono razbijeno i srce presečeno.

Nešto iz daljine što mi se činilo
tegobno skriveno, pokriveno zemljom,
krik prigušen beskrajnim jesenima,
odškrinutom i vlažnom tminom lišća.

Ali tamo, prenuvši se od snova šume,
grana leskova zapeva pod mojim ustima
i njen se bludeći miris verao po mom merilu,

kao da me odjednom potražilo korenje
koje napustih, zemlja izgubljena s mojim detinjstvom.
i zaustavih se ranjen skitničkim mirisom.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

7

“POCI ceš sa mnom” - rekoh - i nitko nije znao
gdje i kako drhti moja bolna duša
i ne bijaše za me karanfila i barkarola,
ništa, jedino rana ljubavlju otvorena.

Ponovih: podji sa mnom, kao da vec umirem
i nitko ne vidje mjesec na usni što mi krvari,
nitko ne vidje tu krv što se penjala tišini.
O ljubavi, zaboravimo sada zvijezdu s trnjem!

Ali kad sam cuo tvoj glas kako ponavlja
“Poci ceš sa mnom” - kao da si oslobodila
i bol i ljubav i bjesnilo zarobljena vina

što se iz svog potopljena podruma uspinjalo,
i ponovo na svojim ustima osjetih okus plamena,
krvi i karanfila, kamena i paljevine.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

8

KAD tvoje oci ne bi imale boju mjeseca,
dana s glinom, s radom ili s vatrom,
kad ne bi zatocenu cuvala okretnost uzduha,
kad ne bi, kao što jesi, bila tjedan jantara,

kad ne bi, kao što jesi, bila zuti trenutak
u kome se jesen penje povijušama,
da nisi još i hljeb koji mirisni mjesec
mijesi noseci svoje brašno nebom,

o ljubljena, ne bih te volio!
U tvome zagrljaju grlim ono što postoji,
i pijesak, i vrijeme, i stablo kiše,

i sve zivi zato da bih ja zivio:
ne odlazeci daleko mogu da vidim sve:
u tvome zivotu vidim sve ono što je zivo.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

9

U UDARU vala protiv nepokorna kamena
svjetlo se raspada i uspostavlja svoju ruzu
i krug mora suzava se i postaje grozd,
jedna jedina kap modre soli što pada.

O blistava magnolijo oslobodjena u pjeni,
magneticna putnice cija smrt cvjeta
i vjecno se vraca da bude i ne bude ništa:
razbijena sol, zaslijepljeni pokret morski.

Sjedinjeni ti i ja, ljubavi moja, šutimo,
dok more uništava svoje vjecne kipove
i obara svoje tornjeve bijesa i bjeline,

jer u tkanju tih tkanina nevidljivih
od vode razbješnjele i neprestana pijeska
branimo jedinu i progonjenu njeznost.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

10

NJEZNA je ljepotica kao da su glazba i drvo,
ahat, tkanine i zito, breskve prozracne,
podigli svoj prolazni kip.
Prema valu upravlja suprotnu svjezinu.

More kupa glatka stopala utisnuta
u oblik tek ucinjen u pijesku
i sada je njegov zenstveni oganj ruze
tek mjehur na koji sunce i more nasrcu.

Jao, neka te ništa ne takne do soli studeni!
Neka ni ljubav ne sruši netaknuto proljece.
O lijepa, odsjaju nerazorive pjene,

neka tvoji bokovi poloze u vodu
novu mjeru labuda ili zuta lopoca
i neka plovi tvoj kip po vjecnome kristalu.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

11

GLADAN sam tvojih usta, glasa i tvoje kose
i ulicama hodam ne hraneci se, tih,
kruh mi ne daje snage i zbunjuje me zora,
trazim tekuci zvuk tvojih koraka u danu.

Izgladnjeo sam za tvojim smijehom što klizi,
za tvojim rukama boje bijesne zitnice,
gladan sam blijedog kamena tvojih noktiju,
zelim ti jesti kozu od netaknuta badema.

Zelim jesti munju izgorjelu u tvojoj ljepoti,
nos koji vlada na tvome oholom licu,
zelim jesti nestalnu sjenu tvojih trepavica

i gladan idem i vracam se njušeci sumrak
trazeci te, trazeci tvoje toplo srce
kao neka puma u samoci Quitratue.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

12

POTPUNA zeno, putena jabuko, topli mjesece,
gusti mirisu alga, blato i svjetlo smrvljeno,
kakav se tamni sjaj otvara izmedju tvojih stupova?
Kakva drevna noc dira covjeka svojim culima?

Jao, ljubiti je putovanje s vodom i zvijezdama,
sa zrakom utopljenim i grubim olujama brašna:
ljubiti je borba bljeskova
i dvaju tijela jedinim medom porazena.

Od cjelova do cjelova prelazim tvoj mali beskraj,
tvoje rubove, tvoje rijeke i tvoja sicušna sela,
i oganj genitalni preobrazen u slast

juri osjetljivim putevima krvi
sve dok se ne sruši kao karanfil nocni,
sve dok bude i ne bude jedino munja u sjeni.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

13

SVJETLO koje se s tvojih nogu penje do kose,
nabreklost koja obavija tvoj njezni oblik,
ruje od morskog sedefa, ni od hladna srebra:
ti si od kruha, od kruha koji je ljubila vatra.

Brašno je podiglo s tobom svoju zitnicu
i izraslo unaprijedeno sretnim godinama,
kada je zito udvostrucilo tvoje grudi
ljubav je moja bila ugljen što zrije u zemlji.

O, hljeb je tvoje celo, tvoje su noge hljeb, i tvoja usta,
hljeb koji jedem, rodjen sa svjetlom svakog jutra,
ljubljena, topla zastavo pekarnica,

vatra ti dade poduku krvi,
od brašna si naucila da budeš sveta,
od hljeba si primila govor i miris.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

14
NEDOSTAJE mi vremena da slavim tvoje vlasi
Moram ih brojiti i hvaliti jednu po jednu:
drugi ljubavnici zele zivjeti s nekim ocima,
ja zelim biti samo tvoj vlasuljar.

U Italiji su te nazvali Meduzom
zbog uvojaka i sjaja tvoje kose.
Zovem te: cupava moja i razbarušena:
i srce moje poznaje sva vrata tvoje kose.

Kada zalutaš u svojoj vlastitoj kosi
ne zaboravi me, sjeti se da te ljubim,
ne dopusti da odem izgubljen bez tvojih vlasi

u svijet mracan na svim svojim putevima
što samo sjenu poznaje i boli prolazne,
dok se sunce ne popne na toranj tvoje kose.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

15
VEC odavno te zemlja poznaje:
jedra si kao hljeb ili drvo,
tijelo si i grozd sigurne tvari,
teška si kao akacija, socivo zlacano.

Ne postojis samo zato što ti oci lete
i obasjavaju stvari kao otvoren prozor,
vec i zato što su te od gline umijesili i ispekli
u Chillanu, u zacudjenoj peci od opeka.

Bica se rasiplju kao zrak ili voda i studen
i neuhvatljiva su, brišu se u dodiru s vremenom,
kao da su prije smrti bila usitnjena.

Ti ceš pasti sa mnom kao kamen u raku
i tako za našu ljubav što ne bje potrošena
zemlja ce i dalje zivjeti zajedno s nama.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

16
LJUBIM komad zemlje koji si ti,
jer u poljanama planetarnim
nema druge zvijezde. Ti ponavljaš
umnozavanje svemira.

Tvoje beskrajne oci svjetlo su koje imam
sjaja rasutih zvijezda,
koza tvoja drhti kao što drhte putevi
kojima meteor putuje u kiši.

Od mjeseca bijahu za me tvoji bokovi,
od sunca tvoja usta duboka, i njihova slast,
od toliko goruceg svjetla kao med u sjeni

tvoje srce spaljeno dugim crvenim zrakama,
i tako prelazim vatru tvog oblika ljubeci te,
malu i planetsku, golubicu i geografiju.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

17
NE VOLIM te kao da si ruza od soli, topaz
ili strijela karanfila koji pronose oganj:
volim te ko što se vole neke mracne stvari,
potajno, izmedju sjene i duše.

Volim te kao biljku koja ne cvjeta i nosi
u sebi, skriveno, svjetlo onih cvjetova,
i hvala tvojoj ljubavi u tijelu mi taman zivi
gusti miris koji se uzdigao iz zemlje.

Volim te ne znajuci kako, ni kada, ni odakle,
volim te izravno bez problema i gordosti:
tako te volim jer ne znam voljeti drukcije,

nego na taj nacin na koji nisam i nisi,
blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja,
blizu da ti se oci sklapaju s mojim snom.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

18
PLANINAMA ideš kao što stize lahor
ili bujica što izvire iz snijega
i tvoja uzdrhtala kosa potvrdjuje
visoke šare sunca u šikarju.

Sve svjetlo Kavkaza pada na tvoje tijelo
kao na neku malu i beskrajnu amforu
u kojoj voda mijenja odjecu i pjesmu
na svaki prozracan pokret rijeke.

U brdima stari put ratnika,
a dolje pomamna blista kao sablja
voda izmedju zidina mineralnih ruku,

sve dok ti ne primiš iz šuma iznenada
strucak ili munju nekog modrog cvijeta
i neobicnu strijelu nekog divljeg mirisa.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

19
DOK te golema pjena Crnog otoka,
modra sol i sunce u valovima kupaju,
promatram kako leti osa
zaokupljena medom svoga svemira.

Stize i odlazi smirujuci svoj let ravan i zlatokos
kao da skliznu s neke nevidljive zice
otmjenost plesa, zedj njenog pojasa,
i ubojstva zlocudnoga zalca.

Od petroleja i narance njena je duga,
i poput aviona istrazuje u travi,
sa šumom klasja leti i nestaje,

dok ti izlaziš iz mora, naga,
i vracaš se svijetu puna sunca i soli,
statua blistava i sablja od pijeska.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

20
RUZNA moja, ti si kesten rašcešljani,
lijepa moja, divna si poput vjetra,
ruzna moja, od tvojih se usta mogu stvoriti dvoja,
lijepa moja, cjelovi su ti svjezi kao lubenice.

Ruzna moja, gdje su se skrivale tvoje grudi?
Majušne su kao dvije mjerice zita.
Volio bih na njedrima vidjeti dva mjeseca,
goleme tornjeve tvoje suverenosti.

Ruzna moja, more nema tvoje nokte u svom šatoru,
lijepa moja, cvijet po cvijet, zvijezdu po zvijezdu,
val po val, ljubavi, brojio sam tvoje tijelo:

ruzna moja, ljubim te zbog tvog struka od zlata,
lijepa moja, ljubim te zbog jedne bore na celu,
ljubavi, ljubim te jer si svijetla i jer si tamna.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

21
O NEKA sva ljubav u meni slavi svoja usta,
da ne patim više niti casa bez proljeca,
prepustio sam bolu jedino svoje ruke,
sada mi, ljubljena, ostavi svoje poljupce.

Pokri svjetlo otvorenog mjeseca svojim, mirisom,
sva vrata zatvori svojom kosom,
a ja, ne zaboravi, kada se uplakan probudim
zato je što sam u snovima tek izgubljeno dijete

što trazi izmedju lišca noci tvoje ruke,
dodir pšenice koji mi ti prenosiš,
uzdrhtali ushit od snage i od sjene.

O, ljubljena, i ništa više no sjena
u koju me pratiš u svojim snovima
i govoriš mi vrijeme svjetlosti.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

22
KOLIKO puta, ljubavi, ljubljah te odsutnu, bez uspomena,
ne prepoznavši tvoj pogled, ne gledajuci te, kentaurko,
u suprotnim krajevima, u podnevu što gori:
bila si jedino miris zitarica koje volim.

Mozda sam te vidio, zamislio da prolaziš podizuci pehar
u Angolu, na svjetlosti lipanjskog mjeseca,
ili si ti bila struk one gitare koju dirnuh
u tmini i koja odjeknu kao neizmjerno more.

Volio sam te i ne znajuci, trazio sam tvoje sjecanje,
ulazio u puste kuce s lampom, da bih ukrao tvoju sliku.
Ali, znao sam vec kakva jesi. Odjednom,

dok si išla sa mnom dirnuh te i zivot mi se zaustavi:
pred mojim si ocima bila, vladala si i vladaš.
Kao lomaca u šumama vatra je tvoje kraljevstvo.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

23
VATRA je bila svjetlo, a kruh kivan mjesec,
jasmin udvostruci svoju zvjezdanu tajnu,
i strašne ljubavi meke i ciste ruke
dadoše mir mojim ocima i sunce mojim culima.

O ljubavi, kako odjednom, iz odrpina
sagradila si zgradu slatke postojanosti,
porazila si nokte zlocudne i zavidne
i sad smo pred licem svijeta kao jedini zivot,

Tako je bilo i jeste, tako ce biti sve dotle
dok, divlja i slatka ljubavi, Matildo voljena,
vrijeme ne najavi za nas konacnu ruzu dana.

Bez tebe, bez mene i svjetla necemo postojati:
tada, sa one strane zemlje i sjene
nastavit ce zivjeti svjetlo naše ljubavi.

Broj poruka : 115 Datum upisa : 03.01.2012

24
LJUBAVI, ljubavi, oblaci na tornju neba
popeše se kao pobjednicke pralje,
i sve je gorjelo u modrini, sve bijaše zvijezda:
more, ladja i dan prognaše se zajedno.

Dodji da vidiš trešnje vode zvjezdane
i okrugao kljuc hitrog svemira,
dodji da dirneš vatru casovite modrine,
prije nego što se potroše njene latice.

Ovdje je samo svjetlo, mnoštvo, grozdovi,
prostor otvoren vrlinama vjetra
sve dok ne otkrije posljednje tajne pjene.

I izmedju tolikih nebeskih modrina, potopljenih,
gube se naše oci jedva predskazujuci
sile zraka, kljuceve podmorske.